GMD + Luis Bravo - LOV

 

Pesma Lov (špan. Cacería) inspirisana je pećinskim slikama iz pećina u Puentevjesgu (Santander, Španija).

Autor pesme Lov je Luis Bravo. U izvođenju GMD korišćena je verzija pesme iz knjige Brzo drvo (špan. Árbol veloz),Trilse, Montevideo, 1998. godine. Knjiga Brzo drvo je multimedijalno poetsko delo koje je izašlo kao knjiga, kaseta i CDrom, i bila je pionirski poduhvat u multimedijalnosti Latinske Amerike. Delo je doživelo i DVD izdanje 2007. godine.

Luis Bravo (Montevideo, 1957) je urugvajski pesnik, poetski performer, esejista, književni kritičar, istraživač i profesor. Poeziju je objavljivao u raznim medijima (kao knjige, plakete, kasete, CD ROM-ove, CD-ove, DVD-jeve) u skladu sa multimedijalnošću svoje pesničke umetnosti. Njegove pesme prevedene su na francuski, portugalski, nemački, švedski, estonski, engleski, farsi, i srpskohrvatski.

Ove godine se obeležava četrdesetogodišnjica od izdanja Luisove prve knjige, Iznad srca u plamenu (špan. Puesto encima el corazón en llamas), i njegovog dugogodišnjeg rada i doprinosa umetničkoj sceni. Kao omaž ovom jubileju, trio Gile i minidade je priredio multimedijalno srpskohrvatsko izdanje pesme Lov.

Pesma je obrađena kroz više medija gde je za prevod, pesmu i glas zaslužna Mirjana Andrić, za muziku i ton Nenad Glišić, za video i montažu Olga Dragaš.

 

 

Lov

 

Vraćao se svakog jutra na isto mesto

toj šupljini u kamenju

—da oblikuje u senkama njegov lik—

nepomičnog obožavanja, na isto mesto.

 

vraćao se svakog jutra

—toj šupljini u kamenju—

vlazi koja se projavljuje

koja nastaje i nestaje

na istom mestu;

 

neuhvatljivi jelen dok razlivaju se boje

i dok primiče baklju

uz neravan zid

pokretni svetlarnik

—da oblikuje u senkama taj lik—

hrana, brzina.

 

Tamo, telo što je plen

ovde, zimska pećina

plen koji umiče

kroz šumu koja umiče

gde staze umiču

velikom brzinom.

 

Vraćao se svakog jutra na isto mesto

toj šupljini u kamenju

da oblikuje u senkama njegov lik

— pokretni svetlarnik —

u velikoj brzini.

 

Jelen što umnogostručuje šuštanje lišća,

drvo u pokretu koje se izmešta.

 

Vraćao se svakog jutra na isto mesto

toj šupljini u kamenju

— vlazi koja se projavljuje—

 

lov na lik, na nepomično obožavanje,

jelena božanskog mesta.

 

Podanika božanskog mesta*.

 

*ciervo /'θjeɾβo/ =jelen i siervo /'sjeɾβo/ =podanik, sluga, čuvar

Zvučna i značenjska (homofonska) igra slikama kroz reči koja ne poseduje fonetsku podudarnost u našem jeziku pa je, na žalost, ovom prilikom izgubljena dodatna nota koju sam tekst kao i njegovo izvođenje izvorno poseduje. 

 

 

Cacería

 

Volvía cada mañana al mismo lugar

aquel hueco de la piedra

— tallar en sombras su imagen —

veneración inmóvil, mismo lugar;

 

volvía cada mañana

— aquel hueco de la piedra —

una humedad delineada

que aparece y desaparece

en el mismo lugar;

 

imposible ciervo cuando la tinta se desparrama

y al acercar la antorcha

la pared rugosa

el tragaluz del movimiento

—tallar en piedra esa imagen —

alimento, velocidad.

 

Allá el cuerpo de la presa

aquí la cueva invernal

la presa que huye

por el bosque que huye

donde las sendas huyen

a gran velocidad.

 

Volvía cada mañana al mismo lugar

aquel hueco de la piedra

tallar en sombras su imagen

— el tragaluz del movimiento —

a gran velocidad.

 

El ciervo duplicando el murmullo de las hojas,

árbol en movimiento, fuera del lugar.

 

Volvía cada mañana,

aquel hueco de la piedra,

— una humedad delineada —

 

cacería de la imagen, veneración inmóvil,

ciervo del dios del lugar.

 

Siervo del dios del lugar.